Спречавање злоупотреба домена ‑ услов за безбеднији интернет

Фишинг поруке „провуку” се и кроз најсофистицираније филтере постављене испред имејл сервиса и остатка интернета. Стижу путем SMS‑а, „залутају" у сандуче корисника друштвених мрежа. Малициозне адресе и линкови налазе се иза примамљивих понуда са реклама које, неретко, на дигиталним платформама буду објављене и сервиране корисницима који верују да познати бренд нуди снижење од целих 85%.

Злоупотреба назива домена често је у корену фишинг кампања и један од најочигледнијих примера тога шта злоупотреба домена јесте. Свеснији корисник провериће линк и назив домена и установиће без предузимања акције да је реч о преварној поруци. Но, и том освешћеном кориснику пажњу одвлаче невероватне количине садржаја. Немали број, услед ургентног тона поруке или позива на ауторитет, кликнуће на чудан линк и компромитовати своје уређаје или проследити своје податке сајбер криминалцима.

С друге стране, бројни добронамерни актери настоје да „прочисте" интернет од оваквих линкова и смање ризик по кориснике. Између осталих, тај посао обављају и регистри домена. Крајем прошле године Фондација „Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС) донела је Правилник о процедурама о поступању у случају злоупотреба интернет домена. Тиме је РНИДС‑у омогућено да на бројне, превасходно техничке, претње одговори брже и ефикасније.

ICANN, организација која координише глобални систем адреса на интернету, препознаје пет основних облика злоупотребе DNS‑а: малвер, ботнети, фишинг, фарминг и спам. Европски национални регистри домена итекако воде рачуна о безбедности домена којима управљају, те сваки има неку врсту правила чији је циљ да спречи злоупотребе. Холандски регистар SIDN (.nl) може суспендовати домен у року од сат времена ако детектује јасну претњу. Британски Nominet има Anti‑Abuse Policy који му даје овлашћење да укине регистрацију домену коришћеном за озбиљан криминал, без чекања на судску одлуку. Сваки ccTLD чува своју „тачку" јер та тачка спаја кориснике са интернетом.

Без обзира на то што су национални .rs и .срб домени у добром друштву, међу европским ccTLD‑евима са најнижим нивоом злоупотреба, извесно је да број напада, који услед шире употребе вештачке интелигенције постају све софистициранији, расте. Доследно примењивана правила и праксе били су примарни штит од злоупотреба, а Општи услови регистрације националних интернет домена дуго су били основа тог система заштите. Уз примену Правилника одбрана од злоупотреба је ојачана, а и РНИДС‑у дата могућност да одреагује у случају ургентних и недвосмислено опасних ситуација.

Број регистрованих наспрам броја злоупотребљених домена

Током 2025. године пријављено је 465 случајева злоупотреба, од чега 211 неоснованих пријава, и то на више од 160 хиљада регистрованих .rs домена. Сваки случај је успешно решен, у просеку за два дана. Само у првој половини ове године, упоредо са применом новог Правилника, број пријава је износио 574. С друге стране, чак 480 оцењено је као неосновано. Иако је број пријава у првој половини 2026. премашио укупан број из претходне године, то и даље представља мање од 1% у односу на укупан број регистрованих националних домена. Већи број пријава, независно од основаности, може се тумачити као позитиван сигнал јер указује на већу опрезност корисника, организација и ширег дигиталног екосистема.

Важно је напоменути да у статистику не улазе само пријаве корисника. РНИДС поступак поводом одређеног назива домена може покренути и на основу резултата сопствених анализа и налаза алатки за детекцију претњи.

Приступ заштити је проактиван, не само реактиван, јер је потребан сталан рад свих који интернет употребљавају, у борби против оних који интернет злоупотребљавају.

Шта мења Правилник за кориснике?

Злоупотребу, као и до сада, може пријавити свако ‑ физичко или правно лице које примети сумњиву употребу неког .rs или .срб назива домена, путем имејл адресе или преко овлашћеног регистра. Уз пријаву је корисно приложити снимак екрана, линк ка сумњивом садржају или другу расположиву документацију.

Правилник не доноси драстичне промене у односу на досадашња поступања, но омогућава да реакција буде сразмерна ризику. Назив домена на ком се налази фишинг линк (око 80% забележених случајева злоупотреба у .rs зони у 2025. години) или малвер (11% у 2025) може бити суспендован одмах, без чекања. Назив домена за који постоји сумња, али не представља непосредну опасност, пролази кроз пажљиво испитивање.

Брзина није циљ сама по себи, циљ је сразмерна реакција и заштита корисника. Када РНИДС утврди да постоји злоупотреба или основана сумња у исту, домен може бити привремено суспендован, што значи да се онемогућава његово даље коришћење до разрешења спорне ситуације. Регистрант бива обавештен о суспензији путем овлашћеног регистра, са упутством о даљим корацима, а кључни међу њима је потврда идентитета: регистрант је дужан да у року од 15 дана достави оверену изјаву са тачним и ажурним подацима, коју након тога овлашћени регистар прослеђује РНИДС‑у. Уколико регистрант потврди идентитет и уклони малициозни садржај са домена, РНИДС може вратити домен у активно стање; уколико то не учини, суспензија остаје на снази до истека периода регистрације.

Континуирани покушаји злоупотребе се не толеришу и могу резултирати трајним онемогућавањем регистрације, а у тежим случајевима РНИДС може о ситуацији обавестити и надлежне органе.

Правилник дефинише ситуације и начине поступања, а доступан је на следећем линку.

Важно је напоменути да ланац борбе против злоупотребе домена има много карика ‑ од међународних организација које доносе правила, националних и наднационалних законодаваца и извршних органа, хостинг провајдера и других, до различитих агенција, државних и приватних тела попут CERT‑ова. Сама примена Правилника и повећање безбедности за кориснике интернета нису условљени само поступањем РНИДС‑а, већ сарадњом, како са мрежом овлашћених регистара и надлежним институцијама, тако и са крајњим корисницима.