Ко може да покрене поступак?
Поступак може да покрене носилац жига или носилац права заштите ознаке географског порекла. Носилац ових права уз тужбу доставља извод из регистра признатих права, који се води код националног завода за интелектуалну својину, чиме доказује своје право да покрене поступак. Тужилац може бити физичко и правно лице.
Против кога се покреће поступак?
Поступак се покреће против лица које је регистровало назив националног интернет домена на који тужилац полаже своје право. Регистрант може бити физичко и правно лице.
Ако тужилац не зна идентитет регистранта, може да упути захтев РНИДС ‑ за добијање података о контакту за спорни назив интернет домена. Ближи услови под којима ово право може да се оствари описани су у Општим условима о регистрацији назива националних интернет домена и доступни на сајту РНИДС‑а.
Како укратко изгледа поступак решавања спора?
Поступак почиње подношењем тужбе. У тужби тужилац обавезно наводи своје и регистрантово име и презиме односно пословно име, физичку и електронску адресу, назив једног или више националних интернет домена који су предмет спора, доказе и тужбени захтев. Тужбом пред Комисијом може да се тражи или да се изврши пренос регистрације назива националног интернет домена са регистранта на тужиоца или да престане регистрација спорног назива националног интернет домена. Ако тужиоца заступа адвокат, потребно је да се достави пуномоћје. Уз тужбу, тужилац подноси и списак са именима три стручњака са Листе стручњака, које предлаже да решавају спор, као и доказ о уплати трошкова.
Тужба
се подноси електронским путем на адресу
Чим Комисија прими уредну тужбу, обавестиће о томе РНИДС. РНИДС ће обележити спорни назив националног интернет домена на начин који онемогућава његов пренос и промену података о регистрацији. Ово „закључавање“ спорног назива националног интернет домена трајаће до окончања поступка.
Када Комисија прими уредну тужбу са свим потребним пратећим елементима, проследиће је регистранту на одговор. Регистрант има рок од 15 дана од дана достављања тужбе да на њу одговори. Уз одговор на тужбу, регистрант се изјашњава и о тужиочевом предлогу за заједничко именовање стручњака појединца, односно доставља листу са именима три стручњака са Листе стручњака, уколико спор решава веће стручњака. Ако регистрант одлучи да га заступа адвокат, уз одговор на тужбу доставља и пуномоћје.
Сва комуникација у поступку се одвија електронским путем.
Одржавање усмене расправе није обавезно. Усмена расправа се одржава када то затражи једна од страна или када то одлучи стручњак, односно веће стручњака, по сопственој иницијативи. Усмена расправа није јавна, осим ако се стране у поступку не договоре другачије.
Језик поступка је српски и меродавно је право Републике Србије.
По спроведеном поступку, стручњак односно веће стручњака доноси одлуку о тужиочевом захтеву. Одлука је коначна, против ње није дозвољена жалба и не може се преиспитивати пред редовним судом Републике Србије.
Одлука се извршава по истеку рока од десет дана од дана пријема одлуке код РНИДС‑а, осим у случају када је страна у поступку доставила доказ о покретању поступка пред надлежним судом.
О извршењу одлуке се стара РНИДС.
Да ли ме мора заступати адвокат?
Стране у поступку не мора заступати адвокат. У случају да страна у поступку одлучи да је заступа адвокат, потребно је да Комисији достави пуномоћје о заступању. Ако стране у поступку заступа адвокат, сви позиви и друга писмена достављају се адвокату а не странци. Али, ако се у поступку одржава усмена расправа, страна коју заступа адвокат има право да присуствује усменој расправи.
Ко доноси одлуку о доменском спору?
Одлуку у доменском спору по правилу доноси стручњак појединац. Ипак, свака од страна у спору може да затражи да одлуку донесе трочлано веће стручњака. Ако захтев за формирање већа подноси тужилац, он у целости сноси трошкове за рад већа. Ако захтев за формирање већа подноси регистрант, тужилац плаћа трошкове за рад стручњака појединца, а разлику до износа трошкова за рад трочланог већа сноси регистрант.
Када спор решава стручњак појединац, стране у спору би требало да га заједнички именују. Ако то није могуће, стручњака појединца именује Комисија.
Када спор решава трочлано веће стручњака, свака страна у спору именује по једног стручњака, а тако именовани стручњаци споразумно одређују трећег ‑ председника већа. Ако регистрант пропусти да именује стручњака или изостане договор стручњака о именовању председника већа, недостајуће стручњаке ће именовати Комисија.
