Први дан осме годишње конференције ДИДС 2017, у организацији Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), био је посвећен разоткривању тајни претраживачке интернет машинерије, која се најчешће поистовећује са Гуглом. Слоган овогодишњег ДИДС-а био је „Тајне интернет претрага: Тражи, Нађи, Посети“, а целодневни програм 7. марта пратило је преко 400 посетилаца у сали, као и преко 5.600 гледалаца интернет преноса из београдског хотела „Metropol Palace“.
У првом сегменту програма, под називом „Из угла Гугла“, публици се обратио Гари Ијеш (Gary Illyes), аналитичар вебмастер трендова у компанији Google Inc. Из вишегодишњег искуства развијања органског претраживања и интернационализације услуга овог гиганта ИКТ индустрије, Ијеш је истакао да је Гуглов циљ да корисницима широм света приказује за њих најрелевантнији садржај, у складу са њиховом локацијом, а то је најчешће садржај на локалном језику. На пример, кориснику који претражује Интернет из Србије биће понуђени садржаји из Србије, то јест претежно сајтови на нацоналним доменима .RS и .СРБ. „Како би се постигла што већа прецизност и ефикасност у интернет претраживању, Гугл прати најважније сигнале рангирања, као што су кључне речи, употребљени језик или тренутно рангирање интернет странице. Међутим, немогуће је креирати сталну листу параметара који у свакој прилици на исти начин утичу на резултате претрага, јер они зависе од случаја до случаја“, нагласио је том приликом Ијеш.
Прилагођавање је кључ успеха
Лазар Џамић, међународно познати креативни стратег, који је донедавно био на челу Гугловог Zoo тима за бренд стратегију, отворио је други сегмент програма, назван „Нађи ме лако“. Џамић је покушао да пружи одговор на питање кaко креирање садржаја и оптимизација претраживања на Интернету могу успешније да функционишу у корист једно другог у доба, како је истакао, „лаког игнорисања“.
„Сав модеран маркетинг је масован, директан и дигитално посредован. У питању је промена раније парадигме на коју смо сви навикли, и после које ће успешни бити само они који су се брзо прилагодили јер је свет постао бруталан. Новац прати пажњу. Али та пажња мора да буде заслужена, како би на крају била и успешно монетизована. Mнога предузећа која су присутна на вебу, па чак и нека од највећих, међутим, често греше у свом приступу, па се радије опредељују за креирање велике количине садржаја, уместо да пораде на његовом квалитету. Поента је да управо добро направљен садржај пружа много више могућности за успешну оптимизацију“, објаснио је Џамић.
Ово посебно долази до изражаја када се узме у обзир податак према коме чак 54% просечног буџета за адвертајзинг у дигиталним медијима бива „протраћено“ јер се не употребљава на адекватан начин. Ипак, како би квалитетан садржај остварио жељени утицај од пресудне је важности да буде усмерен према одговарајућој циљној групи.
Управо о томе је говорио Мирослав Варга, стручњак за контролу Google AdWords кампања из хрватске фирме Escape. „Успешни оглашивачи издвајају се од мноштва осталих јер на време препознају шта је највећи приоритет у њиховој понуди према одабраној публици. Оглашивач мора да осмисли како да, у ограниченом простору и са што мање речи, убеди кориснике да купују његове производе. У том процесу менаџменти фирми које се оглашавају морају да имају свест о потребама циљних група којима се обраћају, односно ‘да на тренутак обују њихове ципеле’. Примера ради, када пишемо оглас намењен једној баба Зорки, ми ту жену прво нацртамо на зиду, па седимо и смишљамо рекламе тако да их она лако разуме“, био је сликовит Варга.
Према његовим речима, осим што рекламна порука мора да буде адекватна, веома је важно да она буде и што више аутентична: „Купца, понекад, треба „научити“ шта да гугла. Ако сви рекламирају исту ствар, онда морате да измислите неки нови израз за гуглање“. Тек следећи корак подразумева бављење алгоритмима, то јест техничким подешавањима, навео је овај стручњак.
Аутентичност, пре свега
Током трећег дела програма публици су представљени „Прави примери интернет присуства“ на српској сцени, кроз приче успешних домаћих предузетника који су на време уочили прилику да привуку нове кориснике модерним и оригиналним наступом на Интернету. О својим искуствима говорили су представници superskola.rs, gradnja.rs, lespetits.rs, mojazubarka.rs, alibris.rs, компаније Benchmark и Београдске филхармоније.
„Жеља да се што пре дође до карата за наступе Филхармоније натерала је и наше најстарије претплатнике да користе Интернет. У нашој онлајн комуникацији са њима, опредељење да будемо истовремено присутни на латиничком .RS и ћириличком .СРБ домену апсолутно се показало као прави избор. То показује нашу жељу да будемо аутентични и да негујемо нашу језичку традицију“, истакао је Бојан Станковић, координатор за друштвене мреже Београдске филхармоније.
И припадници нових генерација имају леп разлог да се укључе у интернет заједницу – са опредељењем да ђацима који похађају више разреде основне школе пруже неформалну помоћ у њиховом образовању, сајт superskola.rs омогућава коришћење преко 80 различитих онлајн тестова, 1.500 поступно решених задатака и чак 700 видео лекција. „Деци је дигитално окружење природније него одраслима, па се много брже и лакше сналазе са онлајн алатима“, закључио је том приликом Ненад Радоичић из СуперШколе.
РНИДС и на овај начин промовише мале привреднике из Србије, који су успешни у свом послу, али и у свом наступу на Интернету, јер су искористили чињеницу да се за интернет сајтове намењене локалном, српском тржишту, у резултатима претраге даје предност сајтовима на националним .RS и .СРБ интернет доменима. Део тих искуства је већ доступан кроз видео тестимонијале и мини интервјуе на адреси naravno.rs. Видео снимци целог тока скупа ДИДС 2017 биће доступни на сајту dids.rs и дидс.срб.