Према подацима Народне банке Србије током 2023. је на интернету купљено робе и услуга у вредности од преко 1,68 милијарди евра. Интернет је постао наше природно пословно окружење и информације везане за интернет, које могу да помогну да се на основу њих доносе адекватне пословне одлуке, постале су неопходност.
У организацији ПКС - Привредне коморе Београда, 23. априла је у њеним просторијама одржан скуп на тему "Како унапредити интернет пословање", који је имао за циљ да укаже на значај интернет домена и предочи информације које се могу искористити за унапређења онлајн пословања.
Интернет домени су у темељу сваког веб-сајта, онлајн продавнице и веб-портала, али они нису у фокусу при покретању посла, организацији пројеката, маркетиншких кампања и другог. О томе зашто треба имати веб-сајт и имејл на свом домену, како одабрати домен, кад и на кога га регистровати, шта не треба радити с њим једном кад је већ регистрован, на скупу је говорио Предраг Mилићевић, саветник за маркетинг и комуникације у Фондацији "Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).
Пословним корисницима интернет отвара врата целог света, али и потенцијалне грешке чини глобално видљивим. Да би избегли евентуалне проблеме на које могу наићи у онлајн пословању, привредници би требало да буду упознати са одређеним информацијама, као што су, на пример, ставови интернет корисника. Милићевић је навео да, према истраживању из октобра 2021, 79% потрошача више верује предузећу које користи имејл адресу на свом домену, него предузећу које користи бесплатне имејл сервисе (као што је Гуглов gmail сервис, или сервиси домаћих интернет провајдера). Притом, 62% интернет корисника највише поверења има у .rs домен.
Такође, истакао је да треба знати и да се на интернету, глобално, сви домени подједнако добро виде, али су само национални домени фаворизовани у локалним претрагама. На то како Гугл рангира одређене сајтове битно утиче одакле неко тражи одређени садржај, на ком језику га тражи и на ком писму. Како је, по истраживању с почетка 2023, преко 80% домаћих фирми усмерено на Србију, или чак уже, на Београд или Нови Сад, логика налаже да би домаће фирме требало претежно да користе наше националне домене, што се, како истраживања показују, у пракси и дешава.
Као резиме предавања, Милићевић је поручио привредницима да не везују своје адресе за туђе домене, да помогну претраживачима да их на интернету лакше нађу (користећи националне домене) и да третирају своје домене као важне пословне ресурсе.
Присутни посетиоци су били активни и током предавања, а и након презентације, па је у комуникацији учествовао велики број привредника са питањима, сугестијама, као и својим личним искустивима из онлајн света.