РИФ 2016 био је пратећи програм 7. годишње конференције о развоју Интернета у свету и на .RS и .СРБ доменским просторима Србије – ДИДС 2016, у организацији Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). На другом по реду Регионалном интернет форуму, одржаном 16. марта, у Хотелу „Hyatt Regency Beograd“, окупило се педесетак представника националних интернет регистара из југоисточне Европе, представника државних органа, локалних интернет заједница и глобалних интернет организација, као и правних експерата из региона. Теме на РИФ 2016 биле су примери из праксе и ставови регионалних стручњака о вишеактерском моделу управљања Интернетом, развоју електронске управе у Србији и региону, интернет неутралности, правној регулативи у овој области, али и безбедности на Интернету.
У првом блоку предавања под називом “Шта се спрема у региону?” било је речи и о практичном управљању Интернетом, али и о успешним модулима пословања у доменској области у региону. Габријела Шитек, менаџер за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу у ICANN-у, појаснила је да је вишеактерски модел организације, по којем функционише и ова корпорација, начин да се сва заинтересована лица, организације и компаније укључе у процес управљања Интернетом, јер ће у јулу, када се очекује да ће се америчка влада одрећи надзора над IANA функцијама, оне добити и већу одговнорност за обезбеђивање нормалног функционисања мреже. Том приликом, она је позвала и заинтересоване студенте да се пријаве на NextGen@ICANN program, конкурс за подршку будућим корисницима Интернета за који ће аплицирање бити отворено до 18. априла.
Док је говорио о практичном управљању Интернетом, Илија Базљанков, председник Извршног комитета швајцарске CORE Асоцијације регистара, истакао је потребу за ширењем знања из ове области, посебно у нашем региону, и најавио интензивирање сарадње са организацијама које се баве управљањем Интернетом, као што је на пример домаћа Дипло фондација.
После поменутих уводних предавања, на РИФ-у се могло чути колико је напредовао развој електронске управе у Србији и Хрватској, и то од Марије Кујачић, начелнице Одељења за електронску управу и подршку у Дирекцији за електронску управу при Министарству државне управе и локалне самоуправе у Србији, и од Томислава Врачића, шефа Сектора за инфраструктуру у хрватском Министарству управе. Кујачић је присутнима представила користи од Отворених података у домаћој управи – јавних дигиталних података бесплатно доступних на Интернету које је могуће рачунарски обрађивати и анализирати – а то су транспарентност, додата вредност, али и могућност отварања нових радних места. Оправдања за неприхватање овог концепта су и даље присутна у нашем друштву и крећу се од тврдњи да је квалитет домаћих јавних података лош па све до мишљења да се тиме управи смањују приходи. Но, упркос свему наведеном, као и недостатку аналитичких стручњака, наша држава се полако креће ка отварању података према јавности, закључак је излагања Марије Кујачић. Њен колега по залагању за Отворене податке, Томислав Врачић, представио је услугу е-Грађани у Хрватској, која је за мање од две године функционисања дошла до броја од 13.000 логовања дневно. Пре четири године, када је почео развој овог пројекта, у Хрватској се, као и данас у Србији, за завршавање већине бирократских послова чекало у дугачким редовима. Међутим, од 2014. године становници ове земље после регистрације и добијања свог корисничког имена и електронског кључа преко услуге е-Грађани могу онлајн путем да пријављују порез, рођење детета, добијају обавештења о породиљским накнадама, лекарским прегледима или истеку личних докумената, а могу чак и помоћу е-Дневника проверити оцене и изостанке своје деце у око 450 школа. Тако је, по речима Врачића, нервоза пред родитељске састанке прешла са старатеља на децу, чије оцене и изостанци се данас лако могу испратити помоћу неколико кликова.
Давор Шоштарич, директор Института информатичких наука (ИЗУМ) у Марибору, аутор је првих заједничких програма за каталогизацију и вођа тима за системску анализу и програмирање библиографских апликација из којих је настао COBISS (Кооперативни онлајн библиографски системи и сервиси), модел система који представља платформу за националне библиографске информатичке системе у Словенији и још шест земаља Југоисточне Европе. Да би овај систем функционисао библиотеке морају бити спремне на размену података, а док се оне баве уносом истих, систем се убрзано развија те данас свако може преко Android и iOS мобилних апликација проверити која бибилотека има коју књигу и да ли је она доступна, као и многе друге корисне информације.
Други панел у овом блоку отворио је Домен Савич, интернет активиста из Словеније који се залаже за бесплатни Интернет, ефикасне масовне медије и остале отворене канале комуникације. Пре него што су се активисти заинтересовали за интернет неутралност, ова тема није била много видљива, каже Савич, јер јавност није знала о њој те није вршила ни притисак на власт. Због свега наведеног ни власти нису имале потребу да обавештавају медије о неутралности, а услед незаинтересованости медија за ову тему она није допирала до ширег аудиторијума. Овај круг незаинтересованости прекинули су активисти. Савич је објаснио како је текла борба за интернет неутралност у Словенији, почев од упознавања јавности са важношћу ове теме, преко разговора са политичарима о утицају телекомуникационих компанија и уопште бизнис сектора на Интернет, па све до јасног и смисленог позива на акцију. У потоњој фази борбе јавност је активно вршила притисак на представнике националних власти али и словеначких представника у Европском парламенту. Слично се дешавало и широм континента, тако да је Европски парламент коначно прошле године изгласао укидање роминга и неутралност интернета у целој ЕУ, без подилажења телекомуникационим компанијама које су желеле да наставе да блокирају или успоравају одређене садржаје. Савич је своје излагање закључио поруком да регулатори, ако већ у свом раду не могу увек бити објективни, онда бар морају пробати да не раде у корист индустрије а на штету грађана, јер индустрија је та која има много начина да опстане и профитира. За грађане је то већ дискутабилно.
Наташа Ђукановић, директор маркетинга у Регистру .ME, објаснила је како је Црна Гора изнашла нове начине за пласирање домена – јавне аукције од којих је зарадила 2,7 милиона долара, и Премиум програме код којих су приликом продаје домена у фокусу и одређене друштвене вредности а од којих је инкасирала 1.800.000 долара. Прва аукција домена одржана је 2008. у Њујорку када је продат date.me за 70.000 долара. Црна Гора иначе има специфичну ситуацију да је само 0,97% њених домена из матичне земље, док су њихови најчешћи купци из Сједињених Амерчких Држава и Кине, а велику заслугу за то дугује могућности интернет екстензије с обзиром на значење речи “me” на енглеском језику.
Македонска искуства у успостављању .МКД домена окупљенима је пренела Сања Симонова из МАРнет-а, која је препричала како је ова земља, после јавне дискусије и гласања успела да региструје свој ћирилични домен. Много дужи поступак регистрације домена имала је Бугарска, подсетио је Данијел Калчев из компаније Digital Systems који је основао бугарски регистар ccTLD 1991. Бугарска стручна јавност је годинама вршила притисак прво на своје власти да се активније укључе у борбу за .БГ домен, а потом и на ICANN, који није хтео да јој одобри овај наставак, без много објашњења. Тек пре две године коначно је добила право на поменути домен, али уз услов да направи два регистра – један који би контролисао ћирилички, а други који би регулисао латинички домен.
У блоку број два под називом “Правничка прича” говорило се о прописима, научним погледима, најбољим праксама и регионалним законским изазовима везаним за Интернет. Дејвид Тејлор, партнер у компанији Hogan Lovells која запошљава 2.500 правника и адвоката, објаснио је како се дилема из материјалног света прелила у виртуелни на примеру винске индустрије. Многима је и пре тога било јасно, рекао је Тејлор, да ће индустрија која производи 38,4 милијарди флаша годишње желети и посебно доменско име. После расправе о томе који наставак би то требало да буде, компанија Donuts је лансирала и .WINE и .VIN домене, и није погрешила – период ране регистрације ових домена се показао као један од најсупешнијих у њеној историји.
Георги Димитров, руководилац и партнер у Адвокатској канцеларији „Dimitrov, Petrov & Co.“, је са присутнима у Хајату поделио примере из праксе бугарских судова, међу којима се издвајају одлуке да се вредност електронских докумената поистовети са вредношћу папирних, што значи да се и и-мејлови третирају као легитимни документи, а за почетак њиховог важења одређен је моменат пристизања поруке у електронско сандуче, а не њено читање.
Маја Богатај Јанчич из словеначког Института за интелектуалну својину изнела је ставове о ЕУ реформи ове правне области, поготову у контексту развоја Интернета, који јој је највећи изазов. Како би модернизовала регулаторни оквир у овој области који датира још из времена када широкопојасни Интернет није био много раширен, Европска комисија је реформу ауторских права поставила за један од својих приоритета. Немачка европосланица из Пиратске партије Џулија Реда добила је задатак да напише Извештај о ауторским правима, који је узроковао бурну расправу у ЕП и више од 550 амандмана за само месец и по дана. Њиме је прописана обавеза да се ради на заштити ауторских права, да се уједначи европска регулатива у свим државама, да се балансирају интереси свих заинтересованих страна, али омн садржи и неке одредбе о којима се много расправљало, као што је захтев да јавна дела припадају свима.
На причу о реформи ауторског права у ЕУ надовезао се и Душан Поповић, ванредни професор на предметима Право интелектуалне својине и Право конкуренције на Правном факултету Универзитета у Београду. На питање да ли треба у читавој ЕУ увести право издавача на накнаду за коришћење одломака вести, из његовог предавања могао би се извући одговор – не, јер суштински није у питању коришћење целог дела те ни “отимање” публике.
Неда Здравева са Правног факултета „Јустинијан Први“ Универзитетa „Св. Ћирило и Методије“ у Македонији, истакла је да националне владе треба да сарађују током рада на унапређењу заштите потрошача, а Албина Длачић, хрватска адвокатица из адвокатске канцеларије “Длачић”, образложила је у којим случајевима постоји одговорност интернет провајдера који је уједно и једини провајдер, а у којим случајевима у Европи су судови “прогледали кроз прсте” по питању пружања услуга онима који крше ауторска права, било да је у питању Pirate bay или Youtube.
Завршни блок предавања бавио се безбедношћу и на њему су представљени примери заштите деце и одраслих од превара и злоупотреба на Интернету, као и начини за подизање свести о сајбер безбедности, о којима је говорио Горазд Божич, вођа словеначког Тима за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (SI-CERT). Осим Божича, на овом панелу учествовао је и Домен Савич који је представио Cryptoparty у Словенији, посвећен ширењу свести о важности приватности комуникације, поготову у времену у којем нас очекује бржи развој технологије који са собом доноси нове опасности (као што је на пример Internet of Things).
На крају овог богатог радног дана најављена су и два предстојећа догађаја из ове области – SEEDIG (South Eastern European Dialogue on Internet Governance ) који ће бити одржан у априлу у Београду, и EuroDIG (European dialogue on Internet governance) који ће у Бриселу трајати од 9. до 10. јуна 2016.
Детаљне информације о учесницима и програму РИФ 2016 налазе се на сајту на адресама rif.rs и риф.срб.