Шеста конференција Интелектуална својина и интернет, коју организују Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) и Правни факултет Универзитета у Београду, одржана је 14. јуна. Публика је конференцију пратила у Конференцијској сали Правног факултета али и онлајн, на Јутјуб каналу РНИДС-а.
Конференцију је отворио проф. др Душан Поповић, председник Организационог одбора и редовни професор Правног факултета УБ. Он је изразио задовољство што се конференција поново одржава уз физичко присуство публике, имајући у виду да је 2020. године одржана у потпуности онлајн. Проф. др Поповић представио је такође зборник Интелектуална својина и интернет VI, чији су аутори и ауторке потом говорили о истраживањима и радовима објављеним у публикацији и захвалио је РНИДС-у на дугогодишњој сарадњи и подршци при реализацији не само догађаја, већ и издавачких подухвата.
Декан Правног факултета УБ, проф. др Зоран Мирковић, истакао је традицију лепе сарадње са РНИДС-ом како на пољу заједничких едукативних активности тако на пољу ангажовања професора Правног факултета УБ у раду Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена.
У поздравном излагању, директор Фондације РНИДС Дејан Ђукић пожелео је добродошлицу окупљенима и подсетио да конференција годинама отвара изузетно актуелне теме, те да интелектуална својина у контексту интернета постаје све значајнија.
Уводно излагање дала је Елеонора Розати (Eleonora Rosati), професорка Правног факултета Универзитета у Стокхолму и директорка Института за право интелектуалне својине и тржишта, која је говорила на тему „Ограничења ауторског права на интернету из угла ЕУ“. Професорка Розати је најпре појаснила механизам ограничења ауторског права, прописан у оквиру права Европске уније, да би потом анализирала најновије пресуде Суда правде ЕУ у којима се, насупрот ранијој пракси, ограничења ауторског права карактеришу као права корисника. Овај нови поглед на институт ограничења ауторског права води већој флексибилности и могућем будућем угледању на режим ограничења права у ауторском праву Сједињених Америчких Држава.
Првим делом конференције председавао је проф. др Слободан Марковић, који је рекао да је она већ својеврстан бренд за чији је развој пресудан ентузијазам проф. Поповића и подршка РНИДС-а и Правног факултета.
Тема излагања проф. др Душана Поповића био је ауторскоправни поглед на формат GIF, који познајемо од 1987. године, а који представља ништа друго до делове туђег ауторског дела. Правило за креирање формата гласи – потребна је сагласност аутора, међутим, законом су прописана ограничења ауторског права којима се допушта законито креирање и употреба одломака туђих ауторских дела. У свом излагању, проф. Поповић је анализирао прописана ограничења у контексту стварања и коришћења гифова.
Проф. др Сања Савчић, ванредна професорка Правног факултета Универзитета у Новом Саду, говорила је на тему одговорности интернет посредника према Директиви 2019/790 и објаснила да питање одговорности, иако представља велики део Директиве, и даље наилази на неуједначена тумачења. Рок за имплементацију Директиве истекао је у јуну прошле године, тако да се тек очекује значајнија судска пракса у државама чланицама ЕУ.
Новак Вујичић, докторанд и асистент Правног факултета УБ, подстакнут пажњом коју је јавност посветила питању ауторског права након што је филм „Тома“ нелегално постављен на интернету, пратио је дискусије које су уследиле и које су изнедриле доста контрадикторних мишљења. Поменуо је да ауторско право и његова интеракција са интернетом и даље имају низ отворених питања, а једно од таквих је ауторскоправно одређење стриминга, што је и била тема његовог излагања.
Tоком другог дела конференције, проф. др Марко Јовановић, ванредни професор Правног факултета УБ, говорио је о односу судског и вансудског решавања спорова поводом назива интернет домена, разматрајући елементе за избор механизма за решавање спорова пред једним или другим телом, судом или Комисијом. Он је потом размотрио и преплитање надлежности две инстанце.
Проф. др Јелена Ћеранић Перишић, научна саветница Института за упоредно право, објаснила је да се успостављање новог тржишта у виртуелној реалности подразумева миграцију жигом заштићених ознака из физичке у виртуелну реалност. Напоменула да је питање сложено и током излагања разматрала да ли робе и услуге са регистрованим жигом у физичком свету могу уживати заштиту жигом и у виртуелној реалности.
Др Мина Јовановић, из адвокатске канцеларије ZM-P Живко Мијатовић и партнери, говорила је о комплексном односу жига и незамењивих токена (NFT). Она је објаснила да се у раду објављеном у Зборнику бави појмом блокчејн технологије, паметног уговора, незамењивих токена и позабавила се споровима из упоредно-правне праксе. Да ли жиг као право (имовинско) може да буде предмет токенизације јесте питање које се такође наметнуло током излагања.
Др Маша Мишковић, асистенткиња на Правном факултету Универзитета у Београду, анализирала је уговор о купопродаји коришћењем аукцијских одн. посредничких веб-сајтова и објашњавала разлику уговора у односу на власничке веб-сајтове, али и бројне специфичности које се јављају у пракси.