Управљање Интернетом представља развој и примену заједничких принципа, норми, правила, поступака при доношењу одлука и програма који обликују еволуцију и коришћење Интернета, од стране влада, приватног сектора и цивилног друштва, у њиховим специфичним улогама. Ово је дефиниција коју је дао Светски самит о информационом друштву (World Summit on the Information Society - www.itu.int/wsis).
Глобално гледано, главни актери управљања Интернетом су:
- Државе (владе) - питања јавне политике у вези с Интернетом
- Приватни сектор (компаније) - развој Интернета у техничкој и економској области
- Цивилно друштво (НВО) - заступање интереса свих припадника интернет заједнице
- Међувладине организације - координација питања државне политике у вези с Интернетом
- Интернет организације - управљање и развој техничких стандарда и политика у вези с Интернетом
- Академске организације - научно-истраживачки аспект техничког и административног управљања Интернетом
Интернет је првобитно настао као мрежа ARPANET, која је служила за размену информација између владиних агенција САД. Крајем седамдесетих година прошлог века употреба Интернета се проширила и на академске институције у САД.
Стварањем ICANN-a 1998. почео је процес повлачења америчке Владе из директног управљања Интернетом, али је њен утицај и даље доминантан.
Управљање Интернетом је мултидисциплинарна, сложена област, која укључује мноштво аспеката:
- Инфраструктура и стандарди (телекомуникациона инфраструктура, TCP/IP, DNS, веб стандарди, безбедност...)
- Право (судска надлежност, арбитража, ауторска права, робне марке, патенти, сајбер криминал...)
- Економија (електронска трговина, заштита потрошача, пореска политика, дигитални потписи, електронска плаћања...)
- Развој (општи приступ Интернету, дигитални јаз између развијених и неразвијених земаља...)
- Друштво и култура (људска права, политике садржаја, приватност, заштита података, мултијезичност, мултикултуралност, могућност коришћења различитих писама, права особа са инвалидитетом, образовање, безбедност деце...)