У Привредној комори Србије (ПКС) је 12. децембра, у сарадњи са Међународном организацијом за заштиту жигова (INTA), одржан округли сто на тему "Проблеми кривотворене робе путем Интернета у Србији". Интернет је одлично средство за продају и куповину, али се могућности продаје кривотворене робе преко Интернета свакодневно усложњавају. Светска искуства говоре да се трендови у тровини путем Интернета брзо мењају, а локална законодавства тешко прате темпо тих промена.
Јелена Јовановић, секретар Удружења за информатичку делатност ПКС, истакла је да је овај проблем тренутно регулисан у више од десет домаћих закона, а неопходно је и да се наша регулатива усклади са међународном. Регулативу је потребно систематизовати, како би је размотрило Министарство унутрашње и спољне трговине и телекомуникација у процесу јавне расправе о новом Закону о електронском пословању.
Представник INTA, Милан Милојевић, указао је да све може да буде кривотворено - од ципела до електронских уређаја и лекова, а вредност међународне трговине кривотвореном робом у 2011. достигла је 380 милијарди долара. Како је навео, Светска здравствена организација процењује да је 10 одсто свих продатих лекова кривотворено, а та цифра у Азији и Африци достиже и 60 одсто. Милојевић је објаснио да се промет кривотвореном робом одвија преко интернет страна које стварају заблуду да се ради о званичним сајтовима и онлајн продавницама, као и путем посредничких интернет платформи и корисничких налога на друштвеним мрежама. Домаће платформе за интернет продају углавном имају дефинисане услове коришћења, сарађују са власницима права и полицијом, а практикују и скидање огласа који продају кривотворену робу и забрану њиховог даљег оглашавања. Милојевић сматра да је потребно оформити координаторно тело које би укључивало МУП, Управу царина, власнике права индустријске својине, РНИДС и интернет продајне платформе.
Извршна директорка компаније "Лимундо" Олга Максимовић казала је да је на њиховој посредничкој платформи продато више од 1,4 милиона предмета, а од почетка године пријављено је око 15.000 проблематичних предмета, што је 0,45 одсто свих предмета који постоје на овим платформама. Око 1.330 предмета (девет одсто) су пријавили чланови, 895 заступници робних марки, а остатак је детектовала сама компанија. Статистике указују да у Србији највише кривотворене робе која се породаје преко Интернета долази из градова у близини границе, а број људи који су купили робу преко Интернета у Србији ове године повећао за 6,9 одсто у односу на претходну и да сада износи 900.000. Полицијске службе које би се бавиле криминалом у овој области нису се повећале, рекла је Максимовић и подсетила да ни судство не узима овај вид криминала озбиљно, о чему сведочи податак да ни једна пресуда до сада није донета. Истакла је и да треба ојачати државне капацитете, направити потребне измене у закону о поштанским услугама, као и у закону о заштити података о личности.
Мирта Хуртада, представница фирме "Новартис", указала је да чак и кад закони и правила постоје, мало је оних који знају да их користе. Нема међународних правила ни прекограничне јурисдикције у овој области, што проблем чини још сложенијим у условима када је трансфер садржаја с једног сајта на други могућ у веома кратком времену. Да би се проблем продаје фалсификата преко Интернета ублажио, потребна је сарадња међу привредним субјектима, свест јавности и учење на искуствима најбољих примера заштите којима располаже INTA.
Испред РНИДС-а је на округлом столу учествовао Дејан Ђукић, извршни директор за опште и правне послове. РНИДС је, као организација која управља .rs и .срб доменима, Општим условима о регистрацији назива националних интернет домена одредила на који начин може да престане регистрација назива домена у случају њихове злоупотребе. Спорови у таквим случајевима се, осим пред судовима, решавају и пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена, која ради при ПКС. Да би била донета одлука о престанку или преносу регистрације спорног назива домена са регистранта на тужиоца, потребно је да су збирно испуњени следећи услови: да је назив националног домена истоветан или збуњујуће сличан заштићеном жигу тужиоца, да тужени регистрант нема право или легитиман интерес да користи спорни назив домена и да је тужени регистрант назив домена користио противно начелима савесности, поштења и добрих пословних обичаја. Ђукић је истакао и да се на глобалном нивоу дешавају велике промене од утицаја на заштиту права интелектуалне својине, јер нас ускоро очекује почетак рада великог броја нових генеричких интернет домена највишег нивоа, намењених добрим делом и робним маркама. Поучена претходним искуством, Интернет корпорација за додељене називе и бројеве (ICANN) је решила да предупреди масовно кршење права интелектуалне својине кроз програм "Trademark Clearinghouse", којим се формира база података регистрованих жигова.
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА:
Привредна комора Србије, www.pks.rs
INTА, www.inta.org
ICANN, www.icann.org