Шта је .СРБ домен?

Ћирилички интернет домен .СРБ је други национални домен Републике Србије. Део је породице домена са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name - IDN), односно домена чији називи нису написани енглеским алфабетом. После руског .РФ то је други интернет домен на свету који је могуће регистровати на ћириличком писму, а његова регистрација је почела  27. јануара 2012. Од 5. марта 2019. у оквиру .СРБ домена је омогућена и регистрација назива са проширеним сетом ћириличких слова из писама бугарског, македонског, руског, русинског, украјинског и црногорског језика.

Зашто .СРБ?

.СРБ географски одређује Србију као територију за коју је превасходно намењен садржај веб сајта који је на њему. Интернет претраге су добрим делом засноване на геолоцирању, тако да Гугл даје предност управо сајтовима на .СРБ (и .RS) домену и српском језику када неко тражи информације из Србије. То значи да такав садржај лакше долази до интернет корисника у Србији али и до корисника који живе у иностранству, али су заинтересовани за неки производ или услугу из Србије. Притом, за Гугл је ћирилица једино званично писмо српског језика па врло ефикасно претражује појмове на српском језику, на ћирилици.

Национални интернет домени пружају већи степен поузданости и безбедности што умногоме отежава њихову злоупотребу. За разлику од .COM и многих других генеричких домена, називе националних интернет домена не могу да региструју неидентификоване фирме или појединци, што их чини поузданијим и безбеднијим, а посетиоци сајтова лако могу да провере  ко стоји иза назива домена на коме је сајт. Осим тога, регистранти .RS и .СРБ домена могу називе својих домена да заштите на чак три различита начина, што сајбер криминалце спречава да преузму контролу над њима.

.СРБ домен је одредница присуства неке компаније на српском тржишту. Одабир националног интернет домена утиче на перцепцију посетилаца сајта, јер им говори да је компанија онлајн присутна на српском језику и писму, са ценама израженим у локалној валути и понудом производа или услуга баш за Србију – да је формирала локалну понуду сходно локалним обичајима и локалној куповној моћи, да нуди попусте и промоције у складу са локалним празницима...

.СРБ је једини интернет домен на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се и изговарају. Српска ћирилица је једно од фонетски најсавршенијих писама на свету и у њој не постоје, као у латиници, диграфи (lj, nj, dž) као ни слова са дијакритичким знацима (č, ć, š, ž). Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, адресе са .СРБ доменом се недвосмислено изговарају управо онако како су и написане, што је од великог значаја и за претраге на интернету које се све чешће обављају гласом.

.СРБ је „природно интернет станиште“ за садржаје на српском језику и ћирилици, а употреба ћирилице на интернету (и у свакодневном животу) је веома важна зарад очувања националног идентитета и етничких обележја Србије. Ћирилица је десет векова старо писмо на коме је написано много тога вредног из српске књижевности и историје и врло је битна за очување српске духовне и културне баштине. Глобализација, која у људима буди веровање да имају веће шансе за успех у животу ако говоре широко распрострањене језике, доводи до изумирања појединих мањих језика. Према подацима UNESCO-а, од 1950. године је већ изумрло више од 200 језика, а процењује се да је од око 6.000 језика, колико се сада говори у свету, око 2.500 језика угрожено. Коришћење матерњег језика и писма на интернету је начин да многи језици „преживе“ глобализацију.

Које земље имају свој домен на националном писму?

Први домени највишег нивоа са интернационализованим називима (IDN ccTLD) активирани су 5. маја 2010. за три домена која користе арапско писмо, а представљају Египат, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате.

Русија је 12. маја 2010. постала прва држава која је регистровала домен и на ћирилици, са ознаком .РФ. Србија је друга земља која је 5. фебруара 2011. добила свој ћирилички домен .СРБ. Потом је Украјини додељен домен .УКР, Казахстану домен .ҚАЗ, а Монголија је добила .МОН. Почетком 2014. године је Македонија добила свој ћирилички домен .МКД, крајем исте године Белорусија је добила .БЕЛ, док је Бугарска свој .БГ добила почетком 2016. У међувремену је и домен Европске уније добио своју ћириличку варијанту .ЕЮ, а интересантно је да су пре њега и стари генерички домени .ORG и .COM добили своје ћириличке варијанте, .ОРГ и .КОМ. Осим наведених националних интернет домена на ћириличком писму, 17 националних домена је на арапском писму, 13 на индијским писмима, 8 на кинеским писмима и по један на грчком, јерменском, грузијском и корејском писму.