You are here

Интернет дијалог 2021: од конкуренције ка секторској регулацији дигиталних платформи у ЕУ

03. 06. 2021.

Други по реду „Интернет дијалог“ у организацији Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) и Правног факултета Универзитета у Београду одржан је 3. јуна онлајн. Публика која је пратила догађај путем Јутјуб стрима имала је прилике да се упозна са новостима које долазе из Европске уније и других европских земаља, а тичу се односа конкуренције и секторске регулације водећих онлајн платформи. У наставку скупа разматрано је пословање међународних корпорација, али и малих предузећа и предузетника из угла пореског права на интернету.

Декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зоран Мирковић, у поздравном говору је изразио задовољство због дугогодишње сарадње ове установе са Фондацијом РНИДС и истакао да Факултет теми порескоправних аспеката пословања на интернету посвећује изузетну пажњу. Дејан Ђукић, директор Фондације РНИДС, истакао да је да су се теме овогодишњег „Интернет дијалога“ наметнуле својом актуелношћу како у упоредном праву, тако и у нашој земљи.

Публика је имала прилике да слуша излагање међународно признатог стручњака за право конкуренције проф. др Марка Боте, професора Европског универзитетског института у Фиренци, научног саветника Макс Планк института за иновацију и конкуренцију у Минхену и ванредног професора Правног факултета Универзитета у Бечу.  Проф. др Бота понудио је детаљан осврт на предложене прописе Европске уније о конкуренцији на дигиталним тржиштима односно образложио актуелни заокрет од примене права конкуренције ка секторској регулацији дигиталних платформи.

Поредећи три модела секторске регулације предложена у европским земљама - Предлога уредбе о дигиталним тржиштима (DMA) Европске комисије, британске прописе о дигиталним тржиштима и измене прописа који је усвојио немачки Бундестаг, а чији је циљ онемогућавање стварања дигиталних конгломерата, проф. др Бота дао је одговоре на питања када применити и спровести секторску регулативу у односу на дигиталне платформе, какве обавезе намећу мрежне платформе и ко би заправо требало да спроводи нова правила.

Разговор са проф. Др Ботом водио је проф. др Душан В. Поповић, професор Правног факултета Универзитета у Београду, председник Организационог одбора скупа.

Секцијом о пореском праву која је уследила председавала је проф. др Гордана Илић Попов, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду која се на самом почетку осврнула на предности савременог доба и могућност електронског пословања, односно е-трговине, али која уз предности намеће и питање како опорезивати добит које компаније стичу и без физичког присуства тих компанија на тржиштима на којима послују.

„Савремена, дигитална привреда омогућава бројним привредним субјектима да буду присутни и да остварују значајне приходе из јурисдикције у којима немају било какво присуство у класичном смислу, што без сумње пред нас ставља велики изазов“, истакао је професор др Светислав В. Костић, ванредни професор Правног факултета. Он је додао да постоје потенцијална решења тог проблема, али да агресивна пореска политика земаља са малим тржиштима може довести до тога да велике компаније престану да пружају услуге на таквим тржиштима.

Лидија Живковић, асистенткиња Правног факултета, указала је на питање неправичног опорезивања актера у домену дигиталне економије и закључила да решење постоји у виду опорезивања бруто прихода оствареног пружањем одређених дигиталних услуга за експлицитно прописане категорије. „Право на опорезивање припада оној држави у којој се налазе корисници, што се утврђује на основу IP адресе корисника“, рекла је.

„Како међународне групе већ плаћају порез на добит, уз нова правила у законодавству, може доћи до двоструког опорезивања“, навела је Ива Иванов, докторанд Правног факултета. Она је истакла да је Oрганизација за економску сарадњу и развој предложила комплексна правила којима би се утврђивало ко заправо треба да плаћа порез и да се као најбоље издваја међународно решење.

Драган Босанкић, докторанд Правног факултета разматрао је опорезивање дигиталне имовине у Србији и нагласио да је много измена унето у законе, па је неопходно отклонити све недоумице које оне узрокују. Током излагања образложио је класификацију дигиталне имовине и њену дефиницију према Закону о дигиталној имовини.