Brojni su izazovi u pogledu nadležnosti na internetu, a pravna pitanja koja se protežu preko nacionalnih granica još uvek traže adekvatne odgovore stručne javnosti. Sa idejom da sporna pitanja uzme u razmatranje, početkom juna meseca u Berlinu održana je treća po redu globalna konferencija Internet & Jurisdiction. Konferencija u organizaciji Internet & Jurisdiction Policy Network okupila je predstavnike velikih svetskih kompanija, vlada i civilnog društva, operatora internet servisa, registara nacionalnih i generičkih domena, akademske zajednice iz više od 50 zemalja širom sveta. Svima je učešće odobreno na osnovu višegodišnjeg profesionalnog iskustva na relevantnom polju.
Prekogranični pravni izazovi u digitalnom dobu – tema kojom se ova konferencija, odnosno inicijativa, bavi, više je nego kompleksna i zahteva aktivno učešće najšireg mogućeg kruga predstavnika svih zainteresovanih strana. Sa svešću o složenosti, ali i značaju teme, inicijativa pitanju prilazi temeljno i bez nerealne ambicije da se do vidljivog rezultata dođe nakon nekoliko okupljanja. Veoma različiti pravni sistemi, ali i razlike među akterima, privatnim i javnim organizacijama, zahtevaju da se uloži dosta truda kako bi se pronašao model zajedničkog funkcionisanja i propisivanja odgovarajućih politika.
Ove i druge izazove inicijativa je kanalisala u tri koloseka, ujedno i tri paralelna programa konferencije u Berlinu. Reč je o sekcijama „Podaci i jurisdikcija“, „Sadržaj i jurisdikcija“ i trećoj sekciji „Domeni i jurisdikcija“, u čijem radu je učestvovao predstavnik RNIDS-a. Delegati registara i regionalnih udruženja registara prepoznali su značaj učešća u ovoj inicijativi, naročito u svetlu težnji da se registrima uspostavi obaveza postupanja u pogledu sadržaja
Učesnici sekcije „Domeni i jurisdikcija“ razmatrali su pitanja saradnje DNS operatora, domaćih i stranih sudova, subjekata specijalizovanih za obaveštavanja korisnika i sl, pa se saglasili da suspenzija ili promena u vezi sa nazivom domena nije moguća bez odgovarajućeg akta nadležnog organa. Pored toga, registar neće postupati na osnovu akta organa strane države, a jedina otvorena mogućnost je provera tačnosti podataka u vezi sa registracijom, na osnovu koje bi bila moguća reakcija. Neki od diskutanata su istakli da je pitanje reakcija na prekograničnom nivou moguće rešiti međudržavnim sporazumima, s obzirom na to da su postojeći mehanizmi ustanovljeni kroz međunarodnu pravnu pomoć veoma upitne efikasnosti kada je internet u pitanju. Zaključeno je da je svakako potrebno raditi na globalno prihvatljivim standardima za reakcije kod zlonamernog korišćenja naziva domena.
Važna tema diskusije bila je i informisanje registranata u slučaju zloupotrebe registracije naziva domena. Sa tim u vezi iskazana je određena doza opreza, budući da je istražnim organima nekad veoma značajno da izvršilac krivičnog dela ne bude obavešten da je pod nadzorom. U takvim situacijama važno je da se registrima jasno naglasi da se sa registrantom ne komunicira u pogledu spornog postupanja, kao i do kog momenta. Registri su prepoznali da je obaveštavanje iz jedne centralizovane tačke, na nacionalnom nivou, važan činilac za razmenu informacija i pravovremenu reakciju. U završnom, plenarnom delu konferencije, moderatori pojedinačnih sekcija su izvestili učesnike o nalazima i zaključcima do kojih se došlo tokom diskusija. Detaljan izveštaj sa konferencije dostupan je na veb-sajtu organizatora.
Prva konferencija Internet & Jurisdiction održana je 2016. godine, u Francuskoj, a naredna 2018. godine, u Kanadi. Domaćin ovogodišnje, treće konferencije bila je Nemačka savezna vlada, dok su institucionalnu podršku pružili Savet Evrope, Evropska komisija, ICANN, OECD, Ekonomski savet Ujedinjenih nacija za Latinsku Ameriku i Karibe i Unesko.