Sedma po redu BizIT konferencija, održana 4. i 5. novembra, razmatrala je strateške pozicije digitalne ekonomije i posledice kovid krize na poslovanje, a jedna od važnih tema bila je elektronska trgovina. Tokom panela „E-komerc kao spas od katastrofe“ zaključeno je da brojna preduzeća koja posluju u ovom sektoru beleže rast od nekoliko stotina procenata. Na panelu je učestvovao Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), koji je objasnio značaj sopstvenog naziva domena za uspešno poslovanje na internetu.
Prema rečima moderatorke panela, Zorane Milidrag, predsednice E-komerc asocijacije Srbije, e-komerc je postao „novo normalno“ i beleži stabilan rast, no, pitanje koje se postavlja je da li je svejedno kako se internet koristi u elektronskoj trgovini, i da li je neko svoju prodavnicu "otvorio" na nekoj od društvenih mreža, ili na sopstvenom sajtu. Prema rečima Predraga Milićevića, kreiranjem sajta na vlastitom nazivu domenu e-trgovac izbegava neprijatna iznenađenja koja mu mogu prirediti društvene mreže – bilo promenom algoritma, bilo pravila korišćenja, jer kompanije u čijem su vlasništvu i jedno i drugo prilagođavaju svom poslovanju, a ne poslovanju korisnika. Biznis koji svoje onlajn poslovanje zasniva samo na upotrebi društvenih mreža rizikuje da ostane bez svega što ima na internetu ako iz nekog razloga izgubi pristup izabranoj mrež
„Priča je potpuno drugačija kada je reč o veb-sajtu, jer je tu e-trgovac svoj na svome. Pritom, nije svejedno ni koji se domen koristi, jer izbor domena treba da zavisi od izbora tržišta - Gugl voli lokalne, nacionalne domene i favorizuje ih u pretragama. Kako je korona motivisala brojne male proizvođače da se "popnu" na internet, gro njih je bio i ostao usmeren na tržište Srbije, pa bi logičan izbor bio nacionalni, a ne generički domen,“ izjavio je Milićević.
Važno pitanje za e-trgovinu je i pitanje poverenja koje je mnogo teže steći, a lakše izgubiti na internetu. Na pitanje da li RNIDS nekako može pomoći preduzetniku koji bira nacionalni domen da učvrsti poverenje kupaca, Milićević je odgovorio da je važna stvar što kupac može da proveri od koga kupuje.
„Ako je naziv .rs domena registrovan na firmu, kako bi trebalo, u našem WHOIS servisu se mogu dobiti informacije o firmi na koju je taj naziv domena registrovan. A onda, sa tim podacima, može se proveriti na sajtu APR-a kakva je to firma. To, recimo, nije moguće sa .com domenom,” istakao je Milićević.
Još jedna važna komponenta za očuvanje odnosa poverenja je i bezbednost. „Koliko god e-prodavnica bila obezbeđena sa svih strana, i po pitanju plaćanja i po pitanju sigurnosti podataka, prečesto se zaboravlja naziv domena na kome taj sajt stoji. Nazivi domena mogu da se hakuju i preusmere na lažni sajt pod hakerskom kontrolom, na kom kupac nesvesno može da ostavi razne bitne podatke o sebi i svojoj kartici. Međutim, RNIDS je omogućio čak tri različita nivoa zaštite naziva domena, što ga čini mnogo sigurnijim, pogotovo ako se uključi najviši nivo, tzv. Registry Lock. Osim toga, baš tokom pandemije, omogućena je i usluga koja sprečava hakere da kupca skrenu sa puta ka željenom sajtu i dovedu ga opet na svoj sajt na kom mogu da mu pokradu podatke. Reč je o DNSSEC usluzi,“zaključio je Milićević.
Na panelu su o rastu elektronske trgovine, potencijalu ovog sektora i očekivanjima govorili i Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana, Mastercard i Ivan Tanasković, rukovodilac e-komerca u kompaniji Planeta Sport.