You are here

Život RNIDS fontova: Orto RNIDS i бардак.срб

31. 07. 2023.

Dom pismu Orto RNIDS je veb-sajt studija keramike Bardak − бардак.срб, a fontovi su i deo vizuelnog identiteta ovog umetničkog studija gde „magija nastaje pod vrhovima prstiju, pleše sa vatrom i raspiruje maštu”.

Suosnivač Bardaka, grnčar Saša Matić, keramikom se bavi više od 20 godina, a pored izrade unikatnih predmeta od keramike, posvećen je i edukaciji amatera u toj oblasti.

Saša kaže da je, zarad boljeg predstavljanja na internetu i bolje komunikacije sa potencijalnim klijentima, samostalno ušao u avanturu izrade veb-sajta i odlučio se za platformu Džumla, ali i da za prezentaciju i komunikaciju koristi ćirilicu. „Akcenat je tu, svakako, na kulturološkom aspektu, korišćenju i očuvanju pisma koje se baš zbog novih tehnologija i njihove jednostavne upotrebe sve manje koristi”, objašnjava Saša.

U samom startu suočio se sa izazovom. „CMS platforme poput Vordpresa, Džumle, Drupala itd. nude mogućnost korišćenja i na srpskom jeziku, ali je korišćenje ćirilice često problematično i potrebno je malo više truda da bi to funkcionisalo kako treba. U trenutku kada sam pravio novi sajt, Džumla je imala veliku promenu, odnosno sa verzije 3 prelazilo se na novu verziju 4, koja u tom trenutku nije bila prevedena, ni na latinicu ni na ćirilicu. S obzirom na to da je to platforma kojoj se kao volonter možete priključiti, posle kraće komunikacije sa timovima za prevođenje, dobio sam dozvolu da prevodim, ali i uređujem ćiriličnu verziju ovog softvera. Shvatajući da je to veliki posao, sam sajt je morao da sačeka, ali posle par meseci trud se isplatio”, priča nam Saša.

„Želja je takođe bila da se na sajtu nalazi samo ćirilica, da bude na .срб domenu, i tu kreću problemi, ali i interesantna istraživanja na temu optimizacije (SEO), adekvatnih fontova, mejl adresa, prikaza ćiriličkih linkova itd. U istraživanju tih tema naišao sam na malo blago informacija upravo na sajtu RNIDS-a. U okviru segmenta Ćirilica na internetu, saznao sam većinu stvari koje su mi bile potrebne u ovom pohodu, od indeksiranja ćiriličkih sajtova, fontova po srpskom standardu (većina dostupnih je rađena po ruskom), IDN enkoderu i tome slično. Ovaj opus informacija, kao i klipovi sa RNIDS-ovog Jutjub kanala na ovu temu, uveli su me u jedan novi svet i dodatno dali na značaju i značenju osnovnoj ideji kojom sam se vodio“, prenosi nam Saša svoje iskustvo.

Zašto je izabran Orto RNIDS

A onda je došao red i na izbor fontova. „Osnovni vizuelni problem u stvaranju identiteta je svakako ono što je najvidljivije i najzastupljenije na vašoj prezentaciji, a to je font. Želite da ispunite sve one stavke koje su neophodne za dobar veb-dizajn a da istovremeno imate poseban, zanimljiv i upečatljiv karakter koji se neće nametati preglednosti i čitljivosti. Opet, u kovčežiću RNIDS-a sam imao priliku da vidim i isprobam fontove koji su namenski rađeni baš za nešto ovog tipa. Tokom eksperimentisanja sa fontovima koje sam imao priliku da isprobam, lampice su se upalile baš kod fonta Orto RNIDS, koji mi je estetski, ali i praktično najviše prijao. Ćirilica je malo šire pismo od latinice, i Orto RNIDS mi je, upravo zbog nešto užih proporcija koje umanjuju širinu sloga, bio perfektan. Čitljiv i vizuelno dopadljiv font je teško naći, a to se, rekao bih, upravo kod ovog fonta i pogodilo”, otkriva nam Saša Matić.

„Iz želje da se napravi prepoznatljiv brend, počeo sam da koristim ovaj font u sklopu komunikacije, ali i za svu dokumentaciju koju sastavljam. Ovo je, u suštini, izazvalo mahom pozitivne reakcije“, kaže naš sagovornik.

Rad na sajtu kao hobi

Saša samostalno obavlja sve zadatke vezane za sajt na adresi бардак.срб i, kako kaže, to mu je postalo svojevrstan hobi. „Sati i sati provedeni za ekranom, istraživanje, učenje, ali i realizacija da je sve to kao i keramika kojom se bavim, nešto što mogu učiti celog života. I s obzirom na to da je kao živi organizam i da se razvija konstantno, uvek je tu da vas iznenadi sa nekim novinama”, kaže Saša i dodaje da programeri dolaze u njegov studio da se bave keramikom kako bi se relaksirali i uživali u nečem drugačijem kroz kreativan hobi, dok je on kao manuelni kreativac zalutao u digitalni svet u potrazi za nečim novim i interesantnim čime se bavi i uživa u slobodno vreme.

Začkoljice upotrebe ćirilice na internetu

Odlučan u nameri da dosledno koristi ćirilicu, Saša je morao da usvoji nove navike i posluži se nekim trikovima. „Podešavanje tastatura na računaru i telefonu, nabavka i lepljenje nalepnica ćiriličkog rasporeda na latiničnu tastaturu, pa zatim navikavanje na novi raspored, bili su samo inicijalni problemi za koje sam mislio da će duže trajati, ali je sve dosta brzo bilo savladano i stvorene su nove navike. Sada je problem kada se prebacim na latinicu”, uverava nas sagovornik.

„Onda je jedan od problema bila implementacija fonta u sam sajt, gde sam često upadao u ćorsokak, ali sam na kraju uspeo da nađem rešenje koje se pokazalo kao praktično. Softveri poput Vordpresa ili Džumle često su integrisani samo sa Gugl fontovima, pa je dodavanje nečega novog u sistem tražilo malo učenja i vremena”, rekao je.

Ukazao je da su osnovni, univerzalni problemi upotrebe ćirilice na internetu prikaz ćiriličkih linkova, ali i ćirilička imejl adresa. „Neophodno je napraviti kompromis i sačekati dok se neke stvari na višim instancama ne srede i ravnopravno integrišu ćirilička pisma”, konstatuje i dodaje da .rs domen koristi zbog imejl servisa, a da je bardak.rs preusmeren na бардак.срб.

„Vodio sam se logikom − ako želim da sajt u potpunosti bude na ćirilici, da i domen bude sastavni deo toga. Tu često nastaje problem sa prikazom linkova koji se, zbog samih internet pregledača, prekodiraju iz UTF-8 u ASCII standard, pa adresa umesto: https://бардак.срб/курсеви izgleda: https://%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BA.%D1%81%D1%80%D0%B1/%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B8, što je nečitljivo i često ume da iritira, pa i uplaši korisnike. Određenim 'trikovima' mogu to da izbegnem, ali kada je reč o korisnicima, nad time nemam kontrolu”.

Saša se pomirio sa ovim negativnim aspektom, jer postoji mnogo više pozitivnih i konstatuje da npr. Gugl „voli” i regularno indeksira ćirilicu. „Čak se u mom slučaju to pokazalo boljom varijantom u odnosu na period kada je sajt postojao samo na latinici”, tvrdi naš sagovornik.

Saša smatra da nema razloga ni izgovora da se ćirilica ne koristi na internetu. „Integracija je moguća u svim sferama identiteta i komunikacije. Broj kvalitetnih i po standardu srpskog jezika pravilnih fontova polako ali sigurno raste, a tome doprinose i RNIDS i Tipometar, iz čije saradnje je i nastao ovaj font koji koristim, autorke Ane Prodanović. Ovakvih saradnji treba da bude više na svim nivoima. Očuvanje ćirilice kao kulturnog dobra i identiteta treba da postane fokus relevantnih institucija, ali dok se to ne desi, možemo krenuti od sebe. Sve što treba je da počnemo da je koristimo”, zaključio je Saša Matić.

Preuzmite fontove

Od 2020. godine RNIDS poklanja fontove srpske ćirilice sa ciljem da obogati bazu dostupnih i besplatnih resursa za kreiranje sadržaja na ćirilici, kako onlajn tako i oflajn. Zahvaljujući saradnji sa organizacijom Tipometar, do sada su kreirana četiri pisma srpske ćirilice – Areal RNIDS, Orto RNIDS, Lingva RNIDS i Etar RNIDS, koji se mogu besplatno preuzeti na veb-sajtovima RNIDS-a i Tipometra.