Šesta konferencija Intelektualna svojina i internet, koju organizuju Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, održana je 14. juna. Publika je konferenciju pratila u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta ali i onlajn, na Jutjub kanalu RNIDS-a.
Konferenciju je otvorio prof. dr Dušan Popović, predsednik Organizacionog odbora i redovni profesor Pravnog fakulteta UB. On je izrazio zadovoljstvo što se konferencija ponovo održava uz fizičko prisustvo publike, imajući u vidu da je 2020. godine održana u potpunosti onlajn. Prof. dr Popović predstavio je takođe zbornik Intelektualna svojina i internet VI, čiji su autori i autorke potom govorili o istraživanjima i radovima objavljenim u publikaciji i zahvalio je RNIDS-u na dugogodišnjoj saradnji i podršci pri realizaciji ne samo događaja, već i izdavačkih poduhvata.
Dekan Pravnog fakulteta UB, prof. dr Zoran Mirković, istakao je tradiciju lepe saradnje sa RNIDS-om kako na polju zajedničkih edukativnih aktivnosti tako na polju angažovanja profesora Pravnog fakulteta UB u radu Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena.
U pozdravnom izlaganju, direktor Fondacije RNIDS Dejan Đukić poželeo je dobrodošlicu okupljenima i podsetio da konferencija godinama otvara izuzetno aktuelne teme, te da intelektualna svojina u kontekstu interneta postaje sve značajnija.
Uvodno izlaganje dala je Eleonora Rozati (Eleonora Rosati), profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Stokholmu i direktorka Instituta za pravo intelektualne svojine i tržišta, koja je govorila na temu „Ograničenja autorskog prava na internetu iz ugla EU“. Profesorka Rozati je najpre pojasnila mehanizam ograničenja autorskog prava, propisan u okviru prava Evropske unije, da bi potom analizirala najnovije presude Suda pravde EU u kojima se, nasuprot ranijoj praksi, ograničenja autorskog prava karakterišu kao prava korisnika. Ovaj novi pogled na institut ograničenja autorskog prava vodi većoj fleksibilnosti i mogućem budućem ugledanju na režim ograničenja prava u autorskom pravu Sjedinjenih Američkih Država.
Prvim delom konferencije predsedavao je prof. dr Slobodan Marković, koji je rekao da je ona već svojevrstan brend za čiji je razvoj presudan entuzijazam prof. Popovića i podrška RNIDS-a i Pravnog fakulteta.
Tema izlaganja prof. dr Dušana Popovića bio je autorskopravni pogled na format GIF, koji poznajemo od 1987. godine, a koji predstavlja ništa drugo do delove tuđeg autorskog dela. Pravilo za kreiranje formata glasi – potrebna je saglasnost autora, međutim, zakonom su propisana ograničenja autorskog prava kojima se dopušta zakonito kreiranje i upotreba odlomaka tuđih autorskih dela. U svom izlaganju, prof. Popović je analizirao propisana ograničenja u kontekstu stvaranja i korišćenja gifova.
Prof. dr Sanja Savčić, vanredna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, govorila je na temu odgovornosti internet posrednika prema Direktivi 2019/790 i objasnila da pitanje odgovornosti, iako predstavlja veliki deo Direktive, i dalje nailazi na neujednačena tumačenja. Rok za implementaciju Direktive istekao je u junu prošle godine, tako da se tek očekuje značajnija sudska praksa u državama članicama EU.
Novak Vujičić, doktorand i asistent Pravnog fakulteta UB, podstaknut pažnjom koju je javnost posvetila pitanju autorskog prava nakon što je film „Toma“ nelegalno postavljen na internetu, pratio je diskusije koje su usledile i koje su iznedrile dosta kontradiktornih mišljenja. Pomenuo je da autorsko pravo i njegova interakcija sa internetom i dalje imaju niz otvorenih pitanja, a jedno od takvih je autorskopravno određenje striminga, što je i bila tema njegovog izlaganja.
Tokom drugog dela konferencije, prof. dr Marko Jovanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta UB, govorio je o odnosu sudskog i vansudskog rešavanja sporova povodom naziva internet domena, razmatrajući elemente za izbor mehanizma za rešavanje sporova pred jednim ili drugim telom, sudom ili Komisijom. On je potom razmotrio i preplitanje nadležnosti dve instance.
Prof. dr Jelena Ćeranić Perišić, naučna savetnica Instituta za uporedno pravo, objasnila je da se uspostavljanje novog tržišta u virtuelnoj realnosti podrazumeva migraciju žigom zaštićenih oznaka iz fizičke u virtuelnu realnost. Napomenula da je pitanje složeno i tokom izlaganja razmatrala da li robe i usluge sa registrovanim žigom u fizičkom svetu mogu uživati zaštitu žigom i u virtuelnoj realnosti.
Dr Mina Jovanović, iz advokatske kancelarije ZM-P Živko Mijatović i partneri, govorila je o kompleksnom odnosu žiga i nezamenjivih tokena (NFT). Ona je objasnila da se u radu objavljenom u Zborniku bavi pojmom blokčejn tehnologije, pametnog ugovora, nezamenjivih tokena i pozabavila se sporovima iz uporedno-pravne prakse. Da li žig kao pravo (imovinsko) može da bude predmet tokenizacije jeste pitanje koje se takođe nametnulo tokom izlaganja.
Dr Maša Mišković, asistentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, analizirala je ugovor o kupoprodaji korišćenjem aukcijskih odn. posredničkih veb-sajtova i objašnjavala razliku ugovora u odnosu na vlasničke veb-sajtove, ali i brojne specifičnosti koje se javljaju u praksi.