You are here

Uzurpacija balkanizacije

10. 07. 2015.

Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS), pisao je blog za sajt ukrajinskog nacionalnog internet registra (Ukrainian Network Information Centre - UANIC) koji ovde prenosimo u celosti. 

Koliko puta da sam čuo pojam “balkanizacija Interneta”, toliko puta sam razmišljao o čemu oni to pričaju. Kao Balkanac, i Srbin, dovoljno star da proživim ratove u bivšoj SFRJ, svestan sam da pričaju o raspadu Interneta. Ta uzurpacija i pogrešno korišćenje reči koja SFRJ poistovećuje sa celim regionom Balkana, koja gura Grke, Bugare, Rumune i ostale jugoistočne narode sve u isti negativan „koš“, pokušavajući da time oslika da se Internet raspada sa pojavom IDN domena, dodatno me je motivisala da se pozabavim problemima IDN-a. I više sam nego siguran da je upotreba ove reči pogrešna, kao i da se ne dešava raspad Interneta nego njegov prirodni razvoj.

Što više korisnika

Nastavši u SAD, prirodno je da se cela industrija kompjutera i informacionih tehnologija bazirala na engleskom jeziku i pismu. Jezici poput ukrajinskog, srpskog i ostalih naroda, u nedostatku adekvatnih reči, prihvatali su reči iz engleskog da bi opisale razne novotarije u sferi računara, Interneta i svim ostalim informacionim tehnologijama. Prilično normalno i uporedivo sa nemačkim izrazima za auto industriju.

Međutim, kada je kompjuterska tehnologija postala globalna, skoro svi operativni sistemi su „propričali“ razne jezike i počeli da prikazuju sadržaj na različitim pismima. Uskoro smo dobili i tastature na raznim pismima, tako da je ceo sistem korišćenja kompjutera zaokružen na domaćem jeziku i pismu. Kompanije poput Majkrosofta, Epla i ostalih, ovo su uradile iz jednog jednostavnog razloga – povećanje profita kroz širenje broja korisnika na one koji ne koriste engleski jezik. A to je popriličan broj. Isto se desilo i sa mobilnim telefonima, kao i sa Internetom.

Sadržaj sajtova odavno možemo videti na različitim pismima, mnogi sajtovi su multijezični i sve ide glatko. Ipak, jedini detalj u celom sistemu koji do skoro nije prihvatio domaće pismu jeste – naziv domena. Pre više godina, startovali su IDN domeni koji koriste pisma različita od engleskog. Tako danas imamo veoma uspešan .УКР, prvi ćirilični - .РФ, ili recimo srpski, .СРБ. Sve bi lepo bilo, da ne postoje tehnički problemi.

Poluproizvod

Jedan od najvećih problema je IDN elektronska pošta, a da ne spominjem manje probleme (prikaz naziva domena u čitačima na mobilnim telefonima i slično). Shodno problemima, IDN domene možemo tretirati poluproizvodima. Ali najgori deo problema jeste što tehnički problemi podgrevaju opštu sumnju u ispravnost uvođenja IDN domena.

„Lokalizacija šteti globalnoj prirodi Interneta, a uz to se javljaju i nepremostivi tehnički problemi.“ - ovo je uglavnom rečenica koja se najčešće čuje. A stvar je upravo suprotna. Naziv domena spada u sadržaj, njega korisnici biraju. Bitan je za SEO, za identifikaciju firme i predstavlja značajan podatak. Zavisno od namene i ciljne publike, vi birate prvo koji ćete domen najvišeg nivoa koristiti, pa tek onda naziv domena. Ukoliko se obraćate lokalnoj publici, pisaćete sadržaj na lokalnom pismu i izabraćete sadržaj na lokalnom domenu. Ukoliko se obraćate globalnoj populaciji, sva je prilika da ćete koristiti engleski jezik i pismo, pa shodno tom sadržaju ćete izabrati globalni domen i englesko pismo. Ali, ko god da radi globalni posao, neće ispuštati iz vida i lokalnu zajednicu i imaće dva domena. Stoga – lokalni domen ne potire korišćenje globalnog, niti obrnuto.

Univerzalno prihvatanje

Tehnički problemi su sasvim odvojena priča od prirode IDN domena. Gotovo svi u tehničkoj zajednici su svesni da postoje problemi, ali čekaju drugi da ih reše. Zato je ICANN, organizacija koja upravlja domenima na svetskom nivou, zavrnuo rukave i prionuo na posao. U toku je formiranje specijalne radne grupe koja će popisati sve probleme i u razgovoru sa velikim i malim softverskim kućama, razviti rešenja koja će dovesti do univerzalnog prihvatanja. Univerzalno prihvatanje je korišćenje domena na bilo kom pismu bez ikakvih problema, a više o ovome možete saznati ovde.

Pozivam vas da nam se priključite u rešavanju problema i ostvarenju našeg zajedničkog cilja – nazivi domena na svim platformama i na svim servisima bez ikakvih problema za korisnika.

Umesto kraja

Narod u osnovi definišu kultura, jezik i pismo, i treba očuvati sve ovo da bi postojali kao narodi. Kao Srbin, biram ćirilicu i .СРБ domen, a šaljem velike pozdrave Ukrajincima i želim da .УКР broji milion domena! Na kraju, moje ime je Dušan Stojičević, a ne Dusan Stojicevic.

Dušan Stojičević
Predsednik Upravnog odbora Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)"
Ko-predsedavajući IDN Project Group pri UA SG, ICANN
Član Cyrillic Generation Panel, ICANN
dusan.stojicevic@rnids.rs
@DusanStojicevic